Poslednjih nekoliko godina, kriza je teško pogodila građevinsku industriju u Srbiji. Broj izgrađenih objekata je u stalnom opadanju, a realizovane investicije znatno niže u odnosu na prethodni period. Nivo stambene gradnje u 2014. godini bio je duplo manji od onog iz 2007. i 2008. godine. U 2014. godini, završeno je manje od 10.000 stambenih jedinica, što predstavlja značajan pad u odnosu prosek od 30.000 jedinica u periodu 2000-2010. godine. Razlozi su brojni: od komplikovanih propisa i njihove međusobne neusklađenosti, nedostatka podzakonskih akata, dugih, nepredvidivih i komplikovanih procedura sa brojnim koracima, nedostatka transparentnosti i pristupa informacijama, do nedostatka planova i problema vlasništva.
Postupak izdavanja građevinskih dozvola u Srbiji se često koristi kao reprezentativni primer neefikasnosti javne uprave. O tome svedoči kontinuirani pad Srbije u izveštaju Svetske banke o lakoći poslovanja - Doing Business (DB) za indikator Građevinske dozvole u ovom periodu: u DB 2012 Srbija se nalazi na 175. mestu, u DB 2013 - na 179., u DB 2014 - na 182. i u DB 2015. - na 186. mestu od 189 svetskih ekonomija. Ilustracije radi, od informacije o lokaciji do registracije vlasništva, investitoru je bilo neophodno da prođe kroz 16 procedura i 264 dana, dok su ukupni administrativni troškovi dostizali 25.7% vrednosti izgradnje (Izvor: Doing Business 2015).
Jedan od uzroka neefikasnog procesa izdavanja građevinskih dozvola u Srbiji je nedostatak jednostavnog sistema, u kojem investitor komunicira samo sa jednim nadležnim organom (Ministarstvo, pokrajinska administracija, lokalna samouprava). Umesto toga, do 2015. godine, investitori su "kucali na brojna vrata" za dobijanje potrebnih uslova, saglasnosti i drugih dokumenata kao preduslova za dobijanje građevinskih dozvola - od javnih komunalnih preduzeća, Katastra, do drugih nosilaca javnih ovlašćenja. Nadležnosti republičkih i lokalnih javnih komunalnih preduzeća i drugih nadležnih institucija su značajno fragmentirane, uz niski nivo efikasnosti, nedostatak odgovornosti za neefikasnost i bez odgovarajućeg sistema kontrole. Ovo je stvorilo “uska grla” u procesu, omogućavajući javnim komunalnim preduzećima zloupotrebu zakonskih ovlašćenja. Pored toga, investitori su izloženi samovolji različitih birokratskih organa i nepotrebno komplikovanim pravilima, što sve stvara povoljnu klimu za korupciju.
Dobri propisi iz oblasti izgradnje su od vitalnog značaja za javnu bezbednost, ali i za razvoj građevinskog sektora i privrede u celini. Prema studiji OECD (OECD 2010. “Construction Industry.” OECD Journal: Competition Law and Policy 10 (1): 156–57.), građevinska industrija nosi u proseku 6.5% BDP-a u ekonomijama OECD-a. Takođe je činjenica da su građevinski propisi za mnoge privrednike ključan činilac prilikom odlučivanja gde da započnu svoje poslovanje.
Ekonomije koje imaju dobre rezultate u lakoći izdavanjagrađevinskih dozvola imaju rigorozan, ali i brz i transparentan postupak izdavanja dozvola. Stoga, sveobuhvatna reforma iz oblasti izgradnje je bila više nego potrebna kako bi se privukli novi investitori i poboljšalo okruženje za postojeća preduzeća u Srbiji. Ovi napori su rezultirali izmenama i dopumanaZakona o planiranju i izgradnji 8. decembra 2014. godine, a zatim i usvajanjem odgovarajućih podzakonskih akata.
Zakon uvodi tzv. Objedinjenu proceduru (Jedinstveni šalter ili na eng. One-Stop-Shop) sa značajnim novinama i novim pravilima za nadležne organe i investitore, smanjenjem broja procedura i koraka i nižim rokovima u procesu izdavanja građevinskih dozvola. Višestruke interakcije investitora sa raznim institucijama su, kroz Objedinjenu proceduru, zamenjene jedinstvenim šalterom. Ideja zakonodavca je da relevantan nadležni organ (Ministarstvo, pokrajinska administracija, lokalna samouprava), u ime i za račun investitora, pribavlja po službenoj dužnosti potrebna dokumenta, koja izdaju republička i lokalna javna preduzeća, Katastar i drugi nosioci javnih ovlašćenja. Od 1. januara 2016. godine, uveden jeelektronski sistem izdavanja građevinskih dozvola, koji omogućava podnošenje zahteva i izdavanje dozvola kroz centralizovani softver, koji koriste sve uključene strane: investitori, lokalne samouprave, javna komunalna preduzeća, Katastar i druge institucije.
Takav inovativni i složen sistem, ali i nove odgovornosti, predstavljaju značajan izazov za sve uključene strane. Ipak mogu se predvideti razni problemi i prepreke, uzrokovani nedostatkom stručnosti, institucionalnih kapaciteta i resursa, otporom prema promenama, neodgovarajućim hardverom, kao i brojnim neizvesnostima u implementaciji novog Zakona i odgovarajućih podzakonskih akata.
Kako bi se Objedinjena procedura implementirala što efikasnije i efektivnije, OPTIMUS obezbeđuje stručnu podršku koja obuhvata:
- Obuke o elektronskom izdavanju građevinskih dozvola za lokalnu javnu administraciju i imaoce javnih ovlašćenja (lokalne samouprave, javna komunalna preduzeća, Katastar i druge), investitore, projektne biroe i druge učesnike u Objedinjenoj proceduri;
- Direktnu tehničku pomoć u sprovođenju elektronskog izdavanja građevinskih dozvolaza lokalnu javnu administraciju i imaoce javnih ovlašćenja (lokalne samouprave, javna komunalna preduzeća, Katastar i druge), investitore, projektne biroe i druge učesnike u Objedinjenoj proceduri;
- Obuke o obavezama, pravilima, procedurama i implikacijama Zakona o planiranju i izgradnji i odgovarajućih podzakonskih akata;
- Pravne savete vezane za sprovođenje Zakona o planiranju i izgradnji i odgovarajućih podzakonskih akata;
- Obezbeđivanje pune transparentnosti građevinskih dozvola, procedura i propisa kroz “online” registar građevinskih dozvola;
- Unapređenje pravnog okvira i institucionalnih mehanizama;
- Druge vrste podrške u ovoj oblasti.
Potpuno operativan jedinstveni šalter, odnosno objedinjena procedura će doneti značajne rezultate, među kojima i:
- Smanjenje vremena i troškova izdavanja građevinskih dozvola za investitore;
- Pojednostavljene procedure i smanjen broj koraka u procesu izdavanja dozvola;
- Poboljšanje efikasnosti nadležnih državnih i lokalnih organa u procesu izdavanja građevinskih dozvola;
- Smanjena mogućnost za korupciju;
- Povećana odgovornost i poboljšan sistem kontrole rada nadležnih organa.
Više o našim rezultatima, pogledajte na stranicama projekata "Poboljšanje poslovnog okruženja u cilju povećanja investicija u turističku infrastrukturu", "Obuke o Objedinjenoj proceduri u procesu elektronskog izdavanja građevinskih dozvola" i "Unapređenje poslovnog okruženja na lokalnom nivou kroz regulatornu reformu".
