Optimus - Centar za dobro upravljanje

Sastanak je otvoren rečima generalnog sekretara Stalne konferencije gradova i opština (SKGO) Đorđa Stanišića da su “Podrška lokalnim samoupravama u Srbiji u procesu evropskih integracija” i “Unapređenje poslovnog okruženja na lokalnom nivou kroz regulatornu reformu”, najvažniji projekti koje je SKGO počela da realizuje u ovoj godini.

Darko Drndić, menadžer Komponente 1 SECO projekta koji se bavi unapređenjem poslovnog okruženja na lokalnom nivou, predstavio je novosti koje su se desile u prvih šest meseci implementacije projekta. On je pomenuo je da su ovaj Projekat i Sida Program podrške lokalnim samoupravama u procesu evropskih integracija čija se četvrta komponenta bavi sličnom tematikom krenuli u slično vreme, te da stoga sarađuju.

U pilot opštinama Koceljeva, Požega i Lapovo već su popisane sve relevantne administrativne procedure. Identifikovno je i analizirano 20 različitih procedura koje utiču na poslovno okruženje na lokalu. Predloženo je da se za 15 procedura iz oblasti urbanizma, imovinsko –pravnih poslova, oblasti inspekcijskih poslova i oblasti lokalne poreske administracije dizajniraju modeli koji će se implementirati u deset pilot opština. Paralelno sa navedenim razvijaće se pojednostavljeni modeli procedura, kao i priručnici za njihovu implementaciju i obuke koje ih prate. Početkom sledeće godine počinje implementacija pojednostavljenih procedura.

U narednom periodu sledi izbor prvih pet opština i potpisivanje memoranduma o razumevanju. „Za izbor opština, osim kriterijuma da je reč o manjim opštinama do 30.000 stanovnika, i da su po mogućnosti ravnomerno geografski raspoređene, kriterijum broj jedan je zainteresovanost opština za učešće na ovom projektu“, istakao je Darko Drndić

Komponentu 2 SECO projekta, koju sprovodi OPTIMUS-Centar za dobro upravljanje, predstavila je Katarina Milanović, zamenik direktora OPTIMUS-a. Ona je naglasila da će se ova komponenta baviti regulatornom reformom na lokalnom nivou, odnosno, pojednostavljenjem administrativnih postupaka koji se sprovode u gradovima/opštinama, na zahtev poslovnog sektora. U uvodnoj fazi Projekta sačinjen je uži izbor gradova/opština i obavljeni su inicijalni pregovori. Nakon pregleda stanja u izabranih 15 opština, sužen je broj na šest opština, od kojih će se izabrati tri za sprovođenje Projekta.

Takođe, sačinjen je izveštaju kojem su identifikovani osnovni problemi sa kojima se poslovni sektor suočava u radu, na osnovu intervjua sa više od 20 predstavnika poslovnog sektora u šest izabranih opština.

„Izdvojeni su osnovni problemi sa kojima se poslovni sektor suočava u radu, kao što su neadekvatna poreska politika, velika opterećenja poslovnih subjekata na lokalu, skupe tenderske procedure, nedostatak finansijskih i ljudskih resursa, preklapanje nadležnosti između lokalnog i republičkog nivoa i neadekvatna i različita primena istih propisa“, naglasila je Katarina MIlanović.

Komponenta 2 će se tokom regulatorne reforme fokusirati na problem koje je poslovni sektor istakao, a nastojaće i da, sa SKGO i Vladinom Kancelarijom za regulatornu reformu i procenu efekata propisa, formira preporuke za više nivoe vlasti.

Na sastanku su predstavljena aktuelna dešavanja i planovi u okviru Sida programa “Podrška lokalnim samoupravama u Srbiji u procesu evropskih integracija”.

U okviru prve programske komponente koja se tiče pristupanja naše zemlje EU i implikacija ovog procesa na lokalne samouprave, koordinatorka komponente Jana Jelić naglasila je da je prvi očekivani rezultat pojačano učešće lokalnih samouprava i SKGO u procesu evropskih integracija.

Programsku komponentu koja se tiče zaštite životne sredine predstavio je Miodrag Gluščević, koordinator komponente, naglasivši da je zasnovana na prethodnom istraživanju, kako bi se dobio odgovor na dva ključna prepoznata problema na lokalnom nivou. Prvi je primena zakona iz domena zaštite životne sredine na lokalnom nivou i s tim u vezi nedostatak ili slab kapacitet jedinica lokalne samouprave da primenjuju propise, a drugi je pitanje učešća javnosti na lokalnom nivou u procesimaplaniranja i odlučivanja. Cilj je da se dugoročno ojačaju kapaciteti jedinica lokalne samouprave da odgovore na zahteve priblizavanja EU.

Unapređenje rodne ravnopravnosti na lokalnom nivou je treća programska komponenta i, prema rečima Rozete Aleksov, koordinatorke komponente, ona ima tri osnovna cilja: jačanje kapaciteta SKGO, jačanje kapaciteta lokalnih samouprava i podizanje nivoa svesti javnosti u vezi sa rodnom ravnopravnosti.

O izmenama i aktivnostima u okviru komponente koja se bavi unapređenjem poslovne klime na lokalnom nivou govorio je Ivan Milivojević, savetnik tima za implementaciju ove komponente. U toku je izrada studije poslovne klime na lokalnom nivou. „Studija će, osim uvodnog razmatranja nacionalnog i lokalnog regulatornog okvira i trenutne društveno- ekonomske situacije, pokušati da identifikuje ključne indikatore za poslovnu klimu na lokalnom nivou, a posebno sve mere koje opština preduzima u smislu unapređenja poslovne klime. Pokazatelji će biti identifikovani i na godišnjem nivou praćeni. Time će opštine dobiti alat da prate svoju poslovnu klimu i vrše međusobno poređenje kapaciteta“, naglasio je Milivojević.

Peta programska komponenta se tiče izgradnje kapaciteta SKGO i njeni važni aspekti su: zastupanje i lobiranje za interese lokalnih samouprava, pružanje usluga lokalnoj vlasti, komunikacija, informisanje i podrška u međunarodnoj saradnji. Cilj komponente je da jača kapacitete SKGO kako bi još kvalitetnije odgovorila zahtevima sa lokalnog nivoa koji su sve složeniji, s obzirom na dinamiku razvoja lokalne samouprave.