Optimus - Centar za dobro upravljanje

Prva fokus grupa, koja je organizovana u okviru projekta Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave (MDULS) „Praćenje i analiziranje sprovođenja Zakona o inspekcijskom nadzoru i obaveštavanje javnosti o ostvarenim rezultatima“, održana je u Beogradu, 1. novembra 2017. godine.

U nameri da unapredimo postojeći zakonski okvir koji se bavi pitanjem inspekcijskog nadzora, okupili smo preko 20 lokalnih inspektora iz cele Srbije, koji su zaduženi za komunalni, građevinski i turistički inspekcijski nadzor, a pozivu su se odazvali i republički inspektori iz tržišne inspekcije, inspekcije rada i upravne inspekcije. Sa nama je bio i Sekretarijat za inspekcijske poslove Beograda, kao i predstavnici Sektora za razvoj dobre uprave MDULS-a.

Danas smo ovde da bismo unapredili konsultativni proces između onih koji zakone pripremaju i onih koji zakone primenjuju, sa namerom da ujednačimo inspekcijsku praksu i doprinesemo punoj primeni Zakona o inspekcijskom nadzoru, izneli su članovi projektnog tima.

Ujednačavanje inspekcijske prakse jedan je od prioriteta na kojima bi trebalo da radimo svi zajedno, ali za to je neophodno preciziranje pojedinih članova Zakona o inspekcijskom nadzoru (ZoIN), usaglašavanje sektorskih zakona koji regulišu rad inspektora u pojedinim oblastima sa ZoIN-om i kontinuirane obuke inspektora, naročito u lokalnim samoupravama, rečeno je na skupu.

Predstavnici komunalnih inspekcija, pored toga što ocenjuju da je Zakon o inspekcijskom nadzoru doneo novine i unapredio rad inspektora, ali i samog inspekcijskog nadzora u celosti, ukazuju i na izazove sa kojima se trenutno suočavaju u vršenju komunalnog nadzora. Tokom redovnog inspekcijskog nadzora, recimo, uz prijavu i redovne kontrolne liste, u obavezi smo da prilikom izlaska na teren nosimo i zapisnik, obaveštenje i korice, što nas ukupno dovodi do 23 lista papira. Ako ovaj broj strana pomnožite sa brojem inspekcijskih nadzora po inspektoru u toku jednog dana, što je u nekim slučajevima i do 10, dolazimo do zaključka da je administrativno opterećenje komunalnih inspektora koji vrše nadzor na terenu odnosno na ulici, zaista veliko, posebno ako se ima u vidu da naši subjekti često pokušavaju da napuste lice mesta, rekli su nam inspektori.
Inspektori su nam skrenuli pažnju na nedostatak ljudskih resursa kako bi inspekcijski nadzor mogao da bude primenjen u punom kapacitetu, ali i na činjenicu da pojedini inspektori vrše nekoliko različitih inspekcijskih nadzora, upravo zbog toga što se inspekcije suočavaju sa manjkom zaposlenih. Pored toga, trebalo bi razmisliti i o dosta striktnim uslovima koje Zakon propisuje, a koje je neophodno ispuniti da bi se steklo zvanje inspektora, rečeno nam je na skupu.

Kontrolne liste koje inspektori koriste daju dobar polazni osnov za procenu rizika, ali je jako važno da kontrolna lista bude dobro formulisana. Nismo bili sasvim sigurni kako kontrolna lista treba da izgleda i potrebna nam je obuka o tome kako se ona priprema, rekli su nam inspektori. Ono što su inspektori takođe istakli jeste da nisu u dovoljnoj meri upoznati sa tim kako se radi kvalitetna procena rizika i da bi od velike pomoći bilo da se organizuje stručno usavršavanje na temu procene rizika, kao i da se pripremi metodologija za ovu vrstu procene.
Inspektori su nam skrenuli pažnju i na rokove koji se odnose na donošenje godišnjih planova inspekcijskog nadzora, a koji su definisani Zakonom o inspekcijskom nadzoru (15. oktobar). Trebalo bi razmotriti da se ovaj rok uskladi sa budžetskim kalendarom, čulo se na fokus grupi.

Razgovarajući o informisanosti nadziranih subjekata o Zakonu o inspekcijskom nadzoru, inspektori su istakli da su subjekti upoznati sa Zakonom. Najčešći način na koji inspektori obaveštavaju nadzirane subjekte o stavovima inspekcija i novinama u inspekcijskom nadzoru, je putem veb stranica. Međutim, kada postoji potreba, organizuju se i okrugli stolovi kako bi svi bili što bolje upoznati sa zakonskim obavezama, rečeno je na fokus grupi.

Zakon o inspekcijskom nadzoru dozvoljava inspektoru mogućnost da legitimiše nadzirane subjekte. Ipak, u praksi se to teško ostvaruje, s obzirom da subjekti nadzora gotovo nikada ne daju lične isprave inspektorima. Jedini način da se sa ovim problemom izborimo jeste da, u asistenciji sa policijom, izvršimo legitimisanje subjekata nadzora, ali ovde treba razmotriti načine na koje se ova saradnja može unaprediti, istakli su inspektori.

Naredni korak u cilju unapređenja Zakona o inspekcijskom nadzoru je organizacija još jedne fokus grupe, ali ovoga puta sa predstavnicima privrede.

Rezultati rada i nalazi u okviru fokus grupa, kao i nalazi prikupljeni iz 368 upitnika koji su stigli iz 104 grada i opštine i 8 republičkih inspekcija, poslužiće kao dobra osnova za sveobuhvatnu analizu i formulisanje predloga za unapređenje Zakona o inspekcijskom nadzoru i njegove primene.